Па ето нас на крају лета и полако се пакујемо. Идемо у суботу увече и исплати се, нигде нема никога и чини се да је саобраћај много мањи него осталим данима. Стижемо на границу са Аустријом и опет нема нигде никога, па само додам гас и већ јуримо ка Хрватској – Истри. На граници Словеније купим маркицу за аутопут и возимо даље. Очи ми сузе, па станем негде на паркинг код Бенжинке и мало спавамо, већ је рано јутро.
Е, сутрадан возим кроз Словенију и стижем на границу са Хрватском, приметим да последњи ред, баш последњи, једноставно педалира, брзо окренем волан и кренем тамо. Остали редови стоје, само се ми возимо и возимо док буквално не прелетимо границе Хрватске. Слава, ту смо и без чекања. Е сад где је дилема, немам ништа у плану па станем и погледам мапу и најближе камп Бијела Увала, па, идем.
Више о кампу Бијела - Истра
Огроман паркинг буквално препун аутомобила и шта сад? Стајем на аутобуској станици и идем да питам да ли имају слободно место и успео сам. Па слава, улазимо у камп и стојимо на прелепом плацу, који је као да је намењен нашем ауту. Сва ознојена, уморна, истрчим из аута и одлетим у море, једноставно нисам могла више, па сам само у гаћицама и шта, личе на купаће костиме. Улетим тамо и ох, испод мене је клизаво камење. Почињем да балансирам али не могу да одржим равнотежу и лупам се по стомаку и убадам се оштрим бодљама морског јежа који су облаци испод мене. Боже, проклињем у себи и осећам горући бол. Покушавам да устанем, али је клизаво и ноге ми клизе све док коначно не успем. Бежи брзо, где сам, питам се, закорачим, ноге ми се оклизну, па се опет забадам оштрим бодљама морских јежева, овога пута у задњицу. Не могу да изађем из тога, покушавам да устанем али не могу, неко око мене ужасно дише, окренем се и огроман пас проплива. Гледам шта се дешава и на плажи сам због паса. Можда је то само моја машта, полако успевам да се подигнем и спустим се на земљу и брзо до аута. То је био леп дочек.
Камп Бијела Увала то је тако мали Амстердам, јер су Холанђани свуда око вас и то је нација која баш и не толерише мало ћутања. Па... идемо у шетњу по кампу и након неког времена сазнајемо да је то више за бициклизам јер је камп огроман па се возимо кроз њега. Стигли смо до ресторана у којима је била жива музика и било је прилично прометно. Провели смо следећи дан на мору и већ сам нашао нормалну плажу, али уз један недостатак, једноставно морате да се попнете мердевинама да бисте дошли до мора, ако не желите да имате неколико трна у леђима и ја то се није много допало.
Па, сутрадан имамо пут у Пореч и јако се радујем томе, бићемо тамо на нашим бициклима за неколико минута, само мало педалирајте и путовање ће пролетети за трен. Град је у овом тренутку прилично прометан и препун туриста. Провешћемо се кроз историјски део, нешто да поједемо и полако се враћамо. Град нам се допао, али морам да признам да сам очекивао мало више од њега.
Правац кампа Полари
Наредних дана ваљамо се уз море, али већ размишљамо да се мало померимо и то је то до кампа Полари. Следећег јутра крећемо око 50 км и остајемо у новом кампу. Имамо дивно место, па идем у обилазак кампа. Сунце већ полако залази, а златни зраци запљускују морске таласе. Прелепо рано вече. Ујутру опет идемо на море, 30 степени, па шта да се ради по овој врућини. Иако више нема мердевина до мора, плажа је тако мала да смо набијени као сардине, па шта, главно да не морам да се пењем мердевинама у воду.
Следећег дана бициклом идемо до предивног историјског града Ровиња. Пут води кроз чувену природу око мора. Стално се заустављам и уживам у лепоти, погледима, заливима заиста вреди. Полако али сигурно се приближавамо граду. На тим улицама се више осећаш као у јужној Италији него у Хрватској. Једном речју, запањујуће. Не можемо да се заситимо овог града, али сунце нас већ полако мами да се вратимо. Полако али сигурно ће почети да се нагиње над морем и нећемо да возимо по мраку. Повратак до кампа је био лаган, а сутрадан пролазимо кроз камп који је заиста огроман, са пуно базена и игралишта за децу. Пијемо кафу и посматрамо вреву око нас. Па, време је неумољиво и полако почињемо да се пакујемо и крећемо на пут кући.
Видимо се следећи пут пријатељи на нашим следећим путовањима и ево линка до снимка са путовања: Караван у Хрватску
САВЕТИ ЗА КАМПИРАЊЕ - ИСТРА - ХРВАТСКА
Више о кампу Бијела Увала
Више о кампу Полари
Савјети за остале кампове у Хрватској - Истра
Коментаре
Додај нови коментар