Када је јутро свануло, узели смо бицикле и кренули према кампу Каролина. Ваздух је био свеж и могао сам да осетим како се јучерашњи стрес топи са сваким ударцем педале. Пејзаж око мене је оживео, сунце је полако излазило изнад хоризонта и бацало златну светлост на шуме и ливаде поред којих сам пролазио. Путовање се углавном одвијало по земљаним путевима, где сам сретао само повремено тркаче или фармере који рано устају. Гледајући мирну површину реке која се простирала дуж стазе, схватио сам да су управо ти тренуци тишине и мира права авантура. И када сам коначно стигао у камп, осећао сам се као код куће…
>> Цео чланак - О логору Каролина <<
Коментаре
Додај нови коментар